Dova protiv uroka štiti čoveka tamo gde rečima ne može, tamo gde pogled zavidnog hoće da poseje nemir u duši.
Urok ne ostavlja modricu, ali ostavlja trag. Nije rana koja krvari, već ona koju nosiš, a ne znaš otkud.
Zlo oko, zavidan pogled, reč izrečena iz ljubomore – na Balkanu se odavno zna da nije svaki osmeh iskren, niti je svako divljenje čisto.
Kažu:
„Gde te hvale bez mere, tu se mera sreće brzo prospe.“
U narodnom verovanju, urok ulazi kroz pogled, ali pogađa srce. Čovek počne da vene, da gubi volju, zdravlje, mir. Dešavaju mu se “čudne stvari”: ne može da spava, sanja teške snove, gubi pare bez razloga, posvađa se sa najbližima ni iz čega.
I onda kreće lutanje – lekari kažu da je sve u redu. Psiholozi ne nalaze uzrok. Ali ti osećaš da nešto nije kako treba. Da si “uhvaćen”, a ne znaš od koga ni zašto.
Tu nastupa dova – molitva za zaštitu.
I tu nastupa Nikodije – onaj koji razume i ono što nije izrečeno.
Vidoviti monah Nikodije
Još od malih nogu, njegovi učitelji protosinđeli, episkopi i jeromonasi su ga vodili i upućivali ga na određene podvige da bi uzrastao duhovno i mogao pomoći ljudima kroz sile, kako on kaže, "podnebeskog carstva".
Samo neki od onih koji su ga vodili blagodatnim sferama za duhovne podvige bili su Patrijarh Pavle, Otac Tadej i mnogi drugi.
Dova kao štit
Dova protiv uroka nije samo rečenica. To je šapat duše Bogu.
Na Balkanu se dova učila tiho, kraj uzglavlja, nad vodom, uz tamjan. Često su je znale stare bake, koje su imale reč za svako zlo – i bajalicu, i molitvu.
Ali dova se ne tiče samo reči – nego namere. Kad se izgovori sa strahom, ona je slabost. Kad se izgovori s verom – ona je štit.
Dova se može učiti iz Kur’ana, iz molitvenika, ili iz duše – ako znaš da govoriš iskreno.
Ali nekad ni to nije dovoljno.
Nekad treba da ti neko pomogne da izgovoriš ono što nisi znao da nosiš.
Zato ljudi dolaze monahu Nikodiju.
Vidoviti monah Nikodije
Još od malih nogu, njegovi učitelji protosinđeli, episkopi i jeromonasi su ga vodili i upućivali ga na određene podvige da bi uzrastao duhovno i mogao pomoći ljudima kroz sile, kako on kaže, "podnebeskog carstva".
Samo neki od onih koji su ga vodili blagodatnim sferama za duhovne podvige bili su Patrijarh Pavle, Otac Tadej i mnogi drugi.
Kako pomaže vidoviti monah Nikodije sa dovom protiv uroka?
Monah Nikodije ne otvara knjige – on otvara oči. Ne piše recepte – nego sluša.
Kad te pogleda, tačno zna da li si pod urokom ili pod sopstvenim strahom.
On neće da ti naplati „skidanje magije“, niti da ti nudi amajlije na sniženju. On ti da vodu, sveću, molitvu. I rečenicu koju nosiš kući.
Nekima je rekao samo:
„Zlo koje su ti poslali ostaje samo ako mu praviš mesto.“
Drugima je učio molitvu nad glavom, sa tamjanom, tri puta oko ikone. Trećima je dao čvor na crvenom koncu koji je on uvezao i blagoslovio, i rekao da ga ponesu do prve reke i tamo ostave.
Ali svima – svima je rekao:
„Nisi uklet – samo si zaboravio da te Bog gleda pre nego iko drugi.“
Ako osećaš da ti je pogled nekoga ostavio gorčinu…
Ako ti se život počeo raspadati kao da neko povlači nevidljive konce…
Ako si sve probao, a i dalje se budiš umoran, bez volje, uz osećaj da nisi svoj…
Nemoj prvo na Google. Nemoj kod nadrilekara.
Pozovi Nikodija.
Vidoviti monah Nikodije
Još od malih nogu, njegovi učitelji protosinđeli, episkopi i jeromonasi su ga vodili i upućivali ga na određene podvige da bi uzrastao duhovno i mogao pomoći ljudima kroz sile, kako on kaže, "podnebeskog carstva".
Samo neki od onih koji su ga vodili blagodatnim sferama za duhovne podvige bili su Patrijarh Pavle, Otac Tadej i mnogi drugi.
Ne zato što je čudotvorac. Nego zato što zna razliku između bolesti tela – i rane duše.
A urok ne pogađa telo.
Pogađa ono što te drži čovekom.
