Dova protiv uroka – i tiha pomoć monaha Nikodija

Dova protiv uroka štiti čoveka tamo gde rečima ne može, tamo gde pogled zavidnog hoće da poseje nemir u duši.

Urok ne ostavlja modricu, ali ostavlja trag. Nije rana koja krvari, već ona koju nosiš, a ne znaš otkud.

Zlo oko, zavidan pogled, reč izrečena iz ljubomore – na Balkanu se odavno zna da nije svaki osmeh iskren, niti je svako divljenje čisto.

Kažu:
„Gde te hvale bez mere, tu se mera sreće brzo prospe.“

U narodnom verovanju, urok ulazi kroz pogled, ali pogađa srce. Čovek počne da vene, da gubi volju, zdravlje, mir. Dešavaju mu se “čudne stvari”: ne može da spava, sanja teške snove, gubi pare bez razloga, posvađa se sa najbližima ni iz čega.

I onda kreće lutanje – lekari kažu da je sve u redu. Psiholozi ne nalaze uzrok. Ali ti osećaš da nešto nije kako treba. Da si “uhvaćen”, a ne znaš od koga ni zašto.

Tu nastupa dova – molitva za zaštitu.

I tu nastupa Nikodije – onaj koji razume i ono što nije izrečeno.

Dova kao štit

Dova protiv uroka nije samo rečenica. To je šapat duše Bogu.

Na Balkanu se dova učila tiho, kraj uzglavlja, nad vodom, uz tamjan. Često su je znale stare bake, koje su imale reč za svako zlo – i bajalicu, i molitvu.

Ali dova se ne tiče samo reči – nego namere. Kad se izgovori sa strahom, ona je slabost. Kad se izgovori s verom – ona je štit.

Dova se može učiti iz Kur’ana, iz molitvenika, ili iz duše – ako znaš da govoriš iskreno.
Ali nekad ni to nije dovoljno.

Nekad treba da ti neko pomogne da izgovoriš ono što nisi znao da nosiš.

Zato ljudi dolaze monahu Nikodiju.

Kako pomaže vidoviti monah Nikodije sa dovom protiv uroka?

Monah Nikodije ne otvara knjige – on otvara oči. Ne piše recepte – nego sluša.

Kad te pogleda, tačno zna da li si pod urokom ili pod sopstvenim strahom.

On neće da ti naplati „skidanje magije“, niti da ti nudi amajlije na sniženju. On ti da vodu, sveću, molitvu. I rečenicu koju nosiš kući.

Nekima je rekao samo:
„Zlo koje su ti poslali ostaje samo ako mu praviš mesto.“

Drugima je učio molitvu nad glavom, sa tamjanom, tri puta oko ikone. Trećima je dao čvor na crvenom koncu koji je on uvezao i blagoslovio, i rekao da ga ponesu do prve reke i tamo ostave.

Ali svima – svima je rekao:
„Nisi uklet – samo si zaboravio da te Bog gleda pre nego iko drugi.“

Ako osećaš da ti je pogled nekoga ostavio gorčinu…

Ako ti se život počeo raspadati kao da neko povlači nevidljive konce…

Ako si sve probao, a i dalje se budiš umoran, bez volje, uz osećaj da nisi svoj…

Nemoj prvo na Google. Nemoj kod nadrilekara.

Pozovi Nikodija.

Ne zato što je čudotvorac. Nego zato što zna razliku između bolesti tela – i rane duše.

A urok ne pogađa telo.

Pogađa ono što te drži čovekom.

Dova protiv uroka kod Nikodija nije obična molitva – to je čin očišćenja

Kada dođeš kod monaha Nikodija, ne nosiš papir sa pitanjima. Nosimo sebe – umornog, zbunjenog, ispijenog. On ne pita mnogo. Nema dugačak razgovor. On gleda – i zna.

Ako oseti da te je pogodio urok, vodi te do male prostorije s ikonama. Tamo, između tamjana i sveće, tiha molitva ispunjava prostor kao dim koji ulazi pod kožu. Nikodije učita dovu u tvoje ime, jer zna da ti više ni sam ne znaš kako da zamoliš.

Ponekad ti da malu svesku sa molitvom koju treba da ponavljaš tri večeri.
Ponekad te ućutka rukom i samo ti kaže:
„Ti ništa ne traži – samo budi tu dok ja tražim za tebe.“

I sve postaje lakše.

Narodna dova protiv uroka

Nekada su se dove prenosile šapatom, s kolena na koleno. Jedna od najpoznatijih, koju Nikodije često prilagodi osobi, glasi:

„Ko me pogledom zavezao, Bog neka razveže.
Ko me rečju zatrovao, Bog neka pročisti.
Ko mi je senku poslao, neka ga svetlo oslepi.
A ja ću ćutke – s verom, i ničeg se ne bojim.“

Ova dova protiv uroka, naučena iz naroda, osvećena molitvom, u ustima Nikodija postaje štit koji puca nevidljive okove.

Kada je vreme da se potraži dova protiv uroka?

• Kada osetiš da ništa ne ide kako treba, a sve si pokušao
• Kada se odjednom ljudi udalje bez razloga
• Kada stalno osećaš umor, težinu i gubiš koncentraciju
• Kada te prati osećaj da “nešto nije tvoje” u sopstvenom životu
• Kada vidiš da ti deca pate, iako su zdrava
• Kada prostor u kom živiš deluje hladno, iako greješ

To je trenutak kada ne tražiš više odgovore, već pomoć.

I upravo tu dova protiv uroka, vođena rukom monaha Nikodija, dolazi kao duhovni melem.

Nije svaka tuga u čoveku njegova. Nije svaki problem slučajnost. I nije svaki umor od posla.

Ponekad nas pogodi pogled onoga ko ne zna šta nosi u sebi – pa to prebaci na tebe.

U tim trenucima, ne traži objašnjenje. Traži zaštitu.

Dova protiv uroka nije prazna reč – to je poziv Bogu da se umeša tamo gde si ti prestao da znaš šta da radiš.

A ako ne znaš kako da izgovoriš tu reč – Nikodije zna.